zvuk
Звук је механичка осцилација честица неког еластичног медијума које са кроз њега најчешће простиру као талас и које (углавном) човек чује. Човеков орган слуха може да региструје осцилације у фреквенцијском опсегу од 16 Hz до 20.000 Hz ако оне имају довољни интензитет. Звук се простире кроз медијуме у сва три агрегатна стања. Звук не може да се простире у безвадушном простору. Под звуком се подразумевају и осцилације изван напред наведеног фреквенцијског опсега: инфразвук испод 16 Hz и ултразвук изнад 20.000 Hz.
Област физике која проучава звук зове се акустика.
Брзина звука зависи од карактеристика флуида и може се израчунати по релацији:

где је:
- pа – атмосферски притисак,
- густина ваздуха и
= 1,4.
Звук се у ваздуху простире као лонгитудинални талас брзином од ц = 344 m/s на температури од 20оC при нормалним атмосферским условима. Брзина звука у ваздуху зависи од температуре ваздуха и може се исказати релацијом:
где је:
- c – брзина звука на температури
у [m/s], - c0 = 330 m/s – брзина звука на
= 0оC и
– температура ваздуха у [оC].
Komprimovani audio formati dele se na komprimovane formate bez gubitaka i komprimovane formate sa gubicima. Nekomprimovani formati zauzimaju najviše memorijskog prostora, potom komprimovani formati bez gubitaka, a najmanje prostora zauzimaju komprimovani formati sa gubicima.
